Nakon pauze gostovanja se ponovo vraćaju na blog. Ovaj put vam predstavljam jednog mladog ali i entuzijastičnog ljubitelja čaja koji pored toga veliku ljubav pokazuje i prema šahu. Poslušajte njegovu priču o ulasku u svijet čaj i svakako posjetite njegov blog - Čajologija.
Pozdrav svima. Moje ime je Janko Jovičić i dolazim iz Valjeva, imam 14 godina i bavim se šahom. Pre nego sto vam pokušam preneti moju pricu o čaju želeo bih da se zahvalim Alenu na prilici I nadam se da ću uspeti da vratim uslugu.
Čajevi, Čajevi, Čajevi… Retko se dogodi da mi i jedan dan prođe bez ovog napitka. Ali nije uvek bilo tako. Bio sam jedan od onih ljudi koji čajeve piju samo kad su bolesni, i to ne rado, nego čisto da bi prehlada prošla. Tada ne bih mogao zamisliti da ce čaj imati toliko veliku ulogu u mom životu. Šta se promenilo?
Jednog zimskog dana se u mojim rukama našla kutija zelenog caja sa limunom. Iskreno bio sam znatizeljan. Šta je zeleni caj, kako to da za njega nikad nisam čuo? Zaintrigiran napravio sam sebi šoljicu ovog čaja I posle prvog gutljaja se veoma iznenadio, napitak je ustvari bio prijatan… Dani su prolazili a sa njima I poslednje kesice ovog čaja.
Guglajuci zeleni čaj po netu naišao sam na nebrojeno mnogo podataka o njegovim lekovitim dejstvima I raznim kombinacijama u kojima se moze naći. Odluka je pala. Odlučio sam da ceo svoj dzeparac potrošim na čaj. Tada nisam ni znao sta je ustvari “čaj”, ali nisam mario. Sa polica u super marketu uzeo sam sve što se tu našlo. Kamilica, nana, hibiskus, čak sam uzeo i beli slez (iskreno se smejem dok ovo pišem).
Nisam ponosan ovim nastupom, ali da nije bilo njega verovatno sada ne bih uzivao u oolongu :D Malo po malo, saznao sam za čajeve u rinfuzi, saznao sam šta je čajno drvo, sta je čaj a sta biljna mešavina… Iako moj cajni orman nije sadžao mnogo, zeleni i crni caj, i neke biljne mešavine, to me nije sprečilo da budem radostan svaki put kada voda za caj konacno provri. Pošto mi je majka u tom nekom vremenu ostala bez posla, naručivanje čajeva nije dolazilo u obzir, ali uvek je postojala nada… Čaj mi je pomogao da budem smirenij, da se lakse borim sa problemima, I da imam veću koncentraciju, sto je za svakog šahistu neophodno.
Čaj je uvek je bio tu da me oraspolozi, opusti i razbudi… Dosta vremena je prošlo, i na fejsbuku sam slučajno naišao na grupu Dobri čajevi, razmene i druženje. Poslao sam zahtev za učlanjenje, skuvao solju crnog čaja i čekao. To je bio jedan od srećnijih trenutaka u mom životu. Odjednom, čitav svet čaja je bio na dohvat ruke. Na sreću majka je baš tih dana počela opet raditi, a ja sam bio kao beba u super marketu . Ni sam se ne sećam koliko je koštala prva narudzbina, ali mislim da sam otprilike uzeo od svega po malo… Zahvaljujuci divnim ljudima na grupi ja sam uspeo probati neverovatne čajeve, i moja želja je samo još vise rasla.
Uspeo sam se dogovoriti sa roditeljima da mogu naručivati čajeve jednom mesečno, čak su i oni naučili sta je Pu erh a šta Lapsang Souchong . Uvek sam se trudio da čaj bude vise od običnog pica. On za mene predstavlja opuštanje i razmisljanje posle koga mi se napune sve baterije. U zadnje vreme sam postao I autor bloga o čaju, a na sreću još malo ću morati da zapisujem sve čajeve koje imam. Ovo bi otprilike bila moja priča o čaju. Želim se zahvaliti svim članovima grupe za gostoprimstvo i priliku za uživanje u malim stvarima. Verujte mi, mnogo mi je drago sto sam imao tu sreću da vas upoznam, pa makar i samo preko interneta. (#Slurping)
Baš mi je drago da ti je toliko lepo kod nas. :) I ja sam na sličan način počela da se interesujem za čajeve, samo što je u mom slučaju prevagnuo neki voćni čaj. I nisam znala da igraš šah, svaka čast! Baš si jedna pričljiva pametnica za svoje godine. :)
OdgovoriIzbriši